Српска Истински Православна Црква
ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА 2022.
Архијерејски Савет СИПЦ
под председавањем г. Акакија,
Епископа Утешитељевског
Свим верним чедима Светосавске Цркве
честитамо празник над празницима
Светло Васкрсење Христово:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
„Прiидите, прiимите свѣть от
невечернаго свѣта
и прославите Христа, воскресшаго из мертвихь.“
Према древној хришћанској традицији, васкршња служба почиње дељењем светлости. Док су у храму погашена светла, свеће и кандила, архијереј излази из олтара са трикиром и дикиром упаљеним од свеће са Часне трпезе, певајући следећу стихиру: „Ходите, узмите светлост од незалазне Светлости и прославите Христа, васкрслог из мртвих“, раздајући као благослов овај огањ верницима, који прилазе да упале своје свеће. Затим, уз певање „Васкрсење Твоје, Христе Спасе“, сви излазе напоље ради трократног опхода око храма, после кога следи торжествени улазак у потпуно осветљени храм који симболизује Гроб из кога је свету засијало Светло Васкрсење Христово.
Свети Григорије
Ниски у својој беседи „О Васкрсењу Исуса Христа“ указује да је свети Јован
Богослов, који је те ноћи са апостолом Петром хитао ка гробу Господњем, поверовао
у Васкрсење Христово баш из разлога што је Гроб Господњи био преиспуњен том
чудесном божаственом Светлошћу која се могла осетити не само физички већ и
духовно. Иако је још била ноћ, они су у гробу јасно видели покрове где леже.
Преподобни Јован
Дамаскин такође говори о томе да се апостол Петар запрепастио када је угледао Светлост
Васкрсења Христовог у Гробу Господњем. О томе феномену говори и богослужбена
песма: „Ускоро се Петар појави пред гробом и видећи Светлост у гробу, уплаши
се“ (Октоих, Недељни сједален, глас 8.) . На другом месту, свети Дамаскин објашњава
да је Светлост која је те ноћи засијала у Гробу Господњем била иста она Нетварна
Светлост Божанског Творца, која је током Преображења Христовог засијала на гори
Таворској.
Свети Епифаније
Кипарски поучава да је кроз Васкрсење из мртвих Исуса Богочовека „спасење
засијало“ попут сунца: „Бог – сунце, Христос сишао је под земљу, оставивши
Јевреје у вечној тами. Сада је засијало спасење како онима који живе на земљи, тако
и онима који су се одавно налазили у аду преисподњем; сада је заблистало
спасење свету, видљивом и невидљивом; Бог долази са неба на земљу, а са земље силази
у пакао; врата пакла отварају се, а који су уснули од давнина и који седе у
тами и сенци смртној, радују се, примајући светлост велику!“
Шта значи овај
део из Матејевог јеванђеља који цитира свети Епифаније, а који уствари
представља стих пророка Исаије: „Народ који седи у тами виде светлост
велику, и онима који седе у области и сени смрти, светлост засија“ (Мат.
4:16; Ис. 9:2)?
Они који су
седели у тами и угледали светлост велику били су незнабожци које је Светлост Христова
привела спасењу. А они који седе у сенци смрти су сви који су до Васкрсења
Христовог чамили у тамници ада преисподњег, чекајући Његов долазак, а које је
Господ Христос после Својих страдања и крсне смрти, сишавши у пределе подземног
света, светлошћу Свога Васкрсења обасјао и слободио, као што је и наговестио у
пророштвима Старог Завета: „Ја ћу доћи до дубина земље“ (Сир. 24:5).
Током
четрдесетодневног васкршњег поста на литургијама пређеосвећених дарова, слушали
смо један специфичан
возглас: „Свѣть Христовь
просвещаеть всѣхь“ (Светлост Христова просвећује све). У тим кратким речима
садржана је сва истина људског живота. У њима је садржана истина о овом свету у
којем ми живимо, у којем се рађамо и у којем умиремо. У њима је садржана истина
о човечанству, о роду људском, о ономе на шта је призван и позван род људски. Род
људски и свако људско биће и свако створење призвани су да их обасја светлост
Христова која просвећује и освећује всѣхь и вся, јер је Он „светлост
истинита која обасјава свакога човека“ (Јн. 1: 9).
О овој Светлости Васкрсења
певају пасхалне богослужбене песме: „Дан
је васкрсења, просветимо се, људи...; Очистимо осећања како бисмо видели Христа
Који блиста неприступачном светлошћу васкрсења...; Сада је све испуњено
светлошћу, небо земља и преисподња...; Они који су спутани адским оковима,
гледајући Твоје неизмерно милосрђе, Христе, веселим корацима иђаху ка
светлости, славећи вечну Пасху; Ова заиста света и спасоносна ноћ, као
најсвечанији празник, светлошћу обасјана, наговештава светлоносни дан
Васкрсења, јер у њој вечна светлост из гроба телесно свима засија“ (одломци стихова
пасхалног канона).
Током васкршњих
богослужења често се понавља стих: „Сей день, егоже сотвори Господь, возрадуемся и
возвеселимся в онь“ (Ево дана који створи Господ, радујмо
се и веселимо у њему, Пс.
117, 24). То нас Црква преко пророка Давида позива да се радујемо празновању
незалазног Дана Васкрсења Христовог. Дан који спомиње пророк представља управо
ту вечну Светлост Васкрсења Христовог. О том незалазном Дану говори и апостол
Павле: „Ноћ поодмаче, а дан се приближи“ (Рим. 13:12). Што значи да ноћ пролази,
а дан наступа, то јест, да долазак светлости Христове изгони сатанску таму, не
остављајући места ни за најмању сенку зла. Јер Дан небесни, ту светлост Христову
лучезарну, јарко блистајућу греховна тама не може прогутати, зато у Јовановом
Јеванђељу читамо: „И светлост светли у тами, и тама је не обузе“ (Јн.
1:5). Ту „светлост истиниту“ (Јн. 1:9) налазимо и у персонификацији „жене
обучене у сунце“ (Отк. 12:1), коју описује Апокалипса, а за коју сви свети Оци
кажу да представља Цркву, обучену у Реч Очеву, која блиста сјајније од сунца.
Тај сунчев сјај у који је обучена, по светим Оцима означава да она поседује
истинско познање Бога и Његових закона и да садржи Његова откривења.
Данас на овај Дан
Васкрсења Христовог сви се ми уздижемо на висину созерцања Бога да бисмо угледали „Светлост од Светлости, Бога истинитог од
Бога истинитог“ (Символ вере). Да бисмо, „у светлости Христовој видели
светлост“ (Пс. 35,10), то јест да бисмо кроз Светлост Васкрсења Христовог
спознали тајну (онолико колико можемо) Тројице јер се по Оцима Светлост Бога
Оца открива само кроз Светлост Сина Божијег, деловањем Духа Светога.
Наша радост у
Дану Господњем, у нетварној Светлости Васкрсења, есхатолошка је перспектива, залог,
почетак, предукус будућег блаженства, када ће се спасени радовати у Небеском
Јерусалиму, немајући више потребе ни за сунцем, ни месецом, ни било којим
другим светилима јер ће тамо сијати Сунце Истине – Христос Бог наш: „јер га
(Небески Јерусалим) слава Божија осветли, и светлост је његова Јагње“
(Откр. 21, 23).
Зато је Светлост
Васкрсења, светлост победе Христове, вечне победе над тамом греха и смрти, коначна
победа над самим ђаволом и војскама његовим (Отк. 20, 7-10). Нека нас та победоносна
Светлост Христова просвети и ојача у ношењу нашег животног крста! Нека она увек
буде светионик, компас, путоказ измученом људском срцу у савременом свету који „више
заволи таму неголи светлост“ (Јн. 3:9) у коме се границе између добра и
зла, између лажи и Истине убрзано бришу и руше! У свету који је дубоко
заглибљен у тами безбожништва, ова Божанска Светлост преко нам је потребна!
На овај Дан не
можемо, да се не сетимо многострадалног Троједног народа руског* који већ више
од сто година страда под тешким јармом безбожничким. У време док у Кијевској
Руси(ји), на велику радост непријатеља Христових, дивља крвави братоубилачки
рат, усрдно се молимо за избављење Троједног народа руског од злочиначке власти
демонског знамења пентаграма, ма којом бојом премазан био, црвеном (СССР),
жутом (ЕУ) или белом (САД). Још се молимо за успостављање престола благоверног христољубивог
руског цара - катехона (грч. ὁ κατέχων – онај који задржава долазак антихриста, 2. Сол. 2:7) помазаника
Божијег и да под заштитом његовом „тих и миран живот поживимо у свакој побожности и чистоти“ (Тим. 2:2).
Као истински
православни хришћани, позвани смо да кроз овај „свет који сав у злу лежи“
(Јн. 5:19) и „који дише претњом и убиством“ на хришћане (Дел. 9:1), „без
страха од Јудејаца“ (Јн. 20:19), „као деца светлости“, „не узимајући учешће у делима таме“ (Еф. 5:8,11), пронесемо Светлост Христову (јер је
речено „ви сте светлост свету“ – Мат. 5:14), неустрашиво је објављујући
изгубљеном човечанству кога је по речима светог владике Николаја Жичког поклопила
језива тама апостасије.
Запалимо данас васкршњу
свећу срца наших од огња незалазне Светлости; Ујединимо наше пламичке у моћну Христову буктињу, како би блеснула Светлост велика, а
тама одбегла у царства друга.
„Нека васкрсне Бог, и нека се развеју непријатељи
Његови,
и нека беже од Лица Његова они који га мрзе“ (Псал. 68:1).
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!
О Васкрсу 2022. године.
Ваши
молитвеници пред Васкрслим Господом
Епископ
утешитељевски АКАКИЈЕ
Епископ шумадијски НЕКТАРИЈЕ
* Троједан народ руски (Руський) састављен је од источнословенских племена Великоруса, Малоруса (Крајишника) и Белоруса који су сачињавали Древну Рус (Русь), највећу нацију и државу у Европе која се распростирала од Ладоге, Новгорода, Владимира, Пскова до Полоцка, Кијева и Черњигова – уједињавали су их један језик, кнежеви из династије Рјурикових (касније Романових) и једна вера православна.
