Српска Истински Православна Црква сматра се неодвојивим делом Српске Православне Цркве и њеним канонским наследником након што су архијереји Српске Православне Цркве отпали од православне хришћанске вере, сарадњом са безбожном комунистичком влашћу, уласком у општење са новокалендарским расколницима (и новопасхалцима), и органским чланством у Светском савету цркава, које подразумева активно учешће у екуменистичким активностима са јеретицима и другим нехришћанским религијама, огрешујући се на такав начин о Правила светих Апостола, Васељенских и Помесних Сабора и Светих Отаца. У таквим ванредним условима Српској Православној Цркви је обновљен канонски епископат рукоположењем српског епископа од стране епископата Руске Истински Православне Цркве (Архијерејски Синод којим председава Његово високопреосвештенство архиепископ Тихон Омски и Сибирски), који имају Апостолско прејемство и Духовно наслеђе Руске Православне Заграничне Цркве и Руске Православне Катакомбне Цркве, а ове од Руске Православне Цркве пре Бољшевичке револуције.

субота, 6. јануар 2024.

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА СИПЦ 2023.

  

СРПСКА ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2023.

 

Архијерејски Савет СИПЦ

под председавањем г. Акакија,

Епископа Утешитељевског

 

Свим верним чедима Светосавске Цркве

честитамо велики и радосни празник Рођења Христовог:

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

 

Въ началѣ бѣ Слово... И Слово плотъ быстъ. (Јн. 1:1,14)

За разлику од осталих јеванђелиста љубљени ученик Христов Јован Богослов у свом знаменитом јеванђелском прологу најпре благовести о предвечном рођењу Господа нашега Исуса Христа: „У почетку беше Реч“,  па тек онда о земаљском, то јест, о Његовом рођењу у времену и простору: „И Реч постаде тело“.

Богословећи о Сину Божијем – Речи, Јован није казао: у почетку је Реч добила своје постојање или је створена, него „у почетку беше Реч“, а под изразом „беше“, како нас уче свети оци Цркве, подразумева се „рођење“. Ово стога, како нико никада не би могао закључити да је Син тобоже настао у току времена, да је постојало неко време када Њега није био, него да се утврди права вера да Он постоји одувек и вечно. Дакле, израз „беше“ односи се на Господње Божанско натприродно рођење, а „постаде тело“, на Његово људско рођење. Из овога закључујемо да се Господ Исус Христос два пута родио, први пут „пре свих векова“ (Символ вере), а други „у ове последње дане“ (Јевр. 1:2).

А нама који поверовасмо у Господа Исуса Христа и који се крстисмо у име Свете Тројице, „даде власт да будемо чеда Божија“ (Јн. 1:12). Дакле, и ми се два пута рађамо: први пут телесно, а други пут духовно. О нашем другом, духовном рођењу, рођењу у Богу, тачније, о нашем усиновљењу Богу, јеванђелист Јован говори као о превасходнијем од оног телесног: „Који се не родише од крви, ни од жеље телесне, ни од жеље мужевљеве, него од Бога“ (Јн. 1:13). Јован је ово рекао због тога, да бисмо ми, познавши униженост нашег првог телесног рођења, схватили важност и достојанство оног другог, духовног рођења, а све то да бисмо разумели величину тог најузвишенијег Божијег дара, и да бисмо са своје стране показали велику бригу за њега.

Захваљујући чему смо удостојени те највеће части да будемо чеда Божија? Захваљујући томе што је Реч постала тело. Без оваплоћења Христовог ми не бисмо могли постати деца Божија. Будући истинским Сином Божијим Он је рођењем од Дјеве постао Син Човечији, да би синове људске учинио децом Божијом.

Ако верујемо да је Господ и Бог наш Исус Христос сишао са небеса и постао човек, онда морамо веровати и у наше усиновљење Богу. Јер ако је Син Божији постао човек, у шта нико од нас не сумња, онда треба чврсто прихватити да смо и сви ми који верујемо у оваплоћеног Сина Божијег, том вером постали синови Божији. Управо је зато Бог Реч сишао са неба у тело, да бисмо се ми, телесни, који верујемо у Њега, попели к Њему, и како би, кроз истинског Сина Божијег јединородног, многа чеда добила усиновљење. Није ради себе Реч постала тело, него ради нас људи, који кроз Његово оваплоћење постајемо синови Божији.

Услов да бисмо постали синовима Божијим, да бисмо се родили од Бога, да бисмо се усиновили Богу је вера у Сина Божијега у телу дошавшег. Но, то није тек проста вера, јер из Јеванђеља знамо  да су и „ђаволи веровали“ у Исуса Христа као Сина Божијег (Јак. 2:19), него вера подржана целокупним нашим животом усаглашеним са јеванђелским учењем које нам је донео Богочовек Христос.

Прослављајући данас рођење Христово којим се Богу усиновисмо, желимо свим верним чедима Светосавске Српске Цркве, и свој браћи и сестрама у Христу ван Србије који се налазе под нашим архијерејским омофором срећну наступајућу 2024. годину, са вером и надом да ће бити благословена, да ће донети духовни препород свакој људској души, и нашем многострадалном народу у целини: „Да се Срби ОБОЖЕ, сложе и умноже“ (Свети Николај Жички). Овај духовни препород могућ је само кроз истинско покајање и саборно учешће свих нас у тајни Тела Христовог, у Коме дејствује Дух Свети – Дух Истине и Љубави, а ово спасоносно благодатно дејство Утешитеља могуће је само кроз Истинску Цркву Христову. Нека рођени од Дјеве Господ зато благослови нашу свештену борбу за препород и напредак истинске Отачаствене Цркве, која се попут витлејемског Богомладенца нашла у смиреним јаслама катакомбног служења Богу и српском народу.

Са таквим молитвеним жељама, призивајући благослов Божји на све вас, још једном вас поздрављамо Божићним поздравом:

Мир Божији – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Утешитељево, о Божићу 2023. године

Ваши молитвеници пред Витлејемским Богомладенцем,

+Епископ утешитељевски АКАКИЈЕ

+Епископ шумадијски НЕКТАРИЈЕ