Српска Истински Православна Црква сматра се неодвојивим делом Српске Православне Цркве и њеним канонским наследником након што су архијереји Српске Православне Цркве отпали од православне хришћанске вере, сарадњом са безбожном комунистичком влашћу, уласком у општење са новокалендарским расколницима (и новопасхалцима), и органским чланством у Светском савету цркава, које подразумева активно учешће у екуменистичким активностима са јеретицима и другим нехришћанским религијама, огрешујући се на такав начин о Правила светих Апостола, Васељенских и Помесних Сабора и Светих Отаца. У таквим ванредним условима Српској Православној Цркви је обновљен канонски епископат рукоположењем српског епископа од стране епископата Руске Истински Православне Цркве (Архијерејски Синод којим председава Његово високопреосвештенство архиепископ Тихон Омски и Сибирски), који имају Апостолско прејемство и Духовно наслеђе Руске Православне Заграничне Цркве и Руске Православне Катакомбне Цркве, а ове од Руске Православне Цркве пре Бољшевичке револуције.

понедељак, 6. јануар 2025.

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА СРПСКЕ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

 

СРПСКА ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2024.

 

Архијерејски Савет СИПЦ

под председавањем г. Акакија,

Епископа Утешитељевског

 

Свим верним чедима Светосавске Цркве

честитамо велики и радосни празник Рођења Христовог:

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

 

Свак на свету има рода, има браник свој,

А ја само Тебе имам, о, Исусе мој!

Песма св. владике Николаја Велимировића

 

Нашем поколењу, деци која су тек закорачила у живот, омладини која хита животним путем, средњовечницима који су добар део свог живота већ прешли и старијима који се налазе на самом крају свог животног пута, Промисао Божији доделио је судбину сведока и судеоника завршног чина успостављања светске владавине таме (Лк. 22:53).

Ипак, колико год нам се владавина таме услед савремених збивања чинила никада јачом и непобедивијом, она је, подсећамо, чудесном небеском појавом, појавом једне Звезде заувек развејана. Реч је о божићној витлејемској Звезди која у време оно засија на небу више од свих звезда (Мт. 2:2,9) и чија светлост, како то у својој посланици ефесцима говори св. Игњатије Богоносац, беше неизрецива и њено јављање изазва опште изненађење, а све остале звезде заједно са сунцем и месецом, постадоше хор овој Звезди, док она зрачаше светлошћу својом изнад свих. Појава ове Звезде потресла је темеље царства таме и постала залог његовог уништења. Пробијајући густу таму (Рим. 13:12), Звезда је људском роду показала светлост истиниту (1. Јн. 2:8) спасоносну зору Сунца Правде – Христа Бога нашега (Мал. 4:2).