Српска Истински Православна Црква сматра се неодвојивим делом Српске Православне Цркве и њеним канонским наследником након што су архијереји Српске Православне Цркве отпали од православне хришћанске вере, сарадњом са безбожном комунистичком влашћу, уласком у општење са новокалендарским расколницима (и новопасхалцима), и органским чланством у Светском савету цркава, које подразумева активно учешће у екуменистичким активностима са јеретицима и другим нехришћанским религијама, огрешујући се на такав начин о Правила светих Апостола, Васељенских и Помесних Сабора и Светих Отаца. У таквим ванредним условима Српској Православној Цркви је обновљен канонски епископат рукоположењем српског епископа од стране епископата Руске Истински Православне Цркве (Архијерејски Синод којим председава Његово високопреосвештенство архиепископ Тихон Омски и Сибирски), који имају Апостолско прејемство и Духовно наслеђе Руске Православне Заграничне Цркве и Руске Православне Катакомбне Цркве, а ове од Руске Православне Цркве пре Бољшевичке револуције.

недеља, 28. март 2021.

ПОСЛАНИЦА У ВЕЗИ СА КОВИД-19 ВАКЦИНАЦИЈОМ

 


СРПСКА ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Архијерејски Савет

ПОСЛАНИЦА

у вези са КОВИД-19 вакцинацијом

                                                                  

„Чувајте стадо Божије које вам је поверено

(1Пт5,2) 

„Изиђите из ње народе мој, да не саучествујете

у гресима њеним, и да вас не снађу зла њена“

 (Отк.18,4)

 

Актуелни догађаји обавезују нас архијереје да у име дела отачаствене Цркве коју представљамо, заузмемо став у вези вакцинације која се целом човечанству намеће као једини спас од „смртоносне“ „пандемије“, инфекције дисајних путева под називом коронавирусна болест – КОВИД-19. Наш став се темељи на православно-отачком становишту сагледавања актуелних догађаја према знацима који упозоравају на посебно опасан период приближавања краја света. При оваквој анализи ствари треба бити опрезан и уздржан од параноичног препознавања разних догађаја који се пред нама дешавају и њиховог олаког смештања у категорије Апокалипсе. Исто тако, не треба пасти ни у другу крајност, да се очигледне сличности, као важни орјентири при заузимању става према појавама које нас могу преварно увући у токове апостасије, лакомислено одбаце као празноверје или теорија завере.