Српска Истински Православна Црква сматра се неодвојивим делом Српске Православне Цркве и њеним канонским наследником након што су архијереји Српске Православне Цркве отпали од православне хришћанске вере, сарадњом са безбожном комунистичком влашћу, уласком у општење са новокалендарским расколницима (и новопасхалцима), и органским чланством у Светском савету цркава, које подразумева активно учешће у екуменистичким активностима са јеретицима и другим нехришћанским религијама, огрешујући се на такав начин о Правила светих Апостола, Васељенских и Помесних Сабора и Светих Отаца. У таквим ванредним условима Српској Православној Цркви је обновљен канонски епископат рукоположењем српског епископа од стране епископата Руске Истински Православне Цркве (Архијерејски Синод којим председава Његово високопреосвештенство архиепископ Тихон Омски и Сибирски), који имају Апостолско прејемство и Духовно наслеђе Руске Православне Заграничне Цркве и Руске Православне Катакомбне Цркве, а ове од Руске Православне Цркве пре Бољшевичке револуције.

СИПЦ


Српска Истински Православна Црква сматра се неодвојивим делом Српске Православне Цркве и њеним канонским наследником након што су архијереји Српске Православне Цркве отпали од Православне вере, сарадњом са безбожном комунистичком влашћу (сергијанизам), уласком у општење са новокалендарским расколницима (и новопасхалцима), прихватањем свејереси екуменизма (религија Антихриста)речју и делом, органским чланством у Светском савету цркава, које подразумева активно учешће у екуменистичким молитвама и богослужењима са јеретицима и другим нехришћанским религијама, огрешујући се на такав начин о Правила Светих Aпостола, Васељенских и Помесних Сабора и Светих Oтаца. Богохулним исповедањем да православни хришћани верују у истог Бога са богопроклетим Јудејцима и богомрским Мухамеданцима, што представља дрско одрицање од Сина Божијег Исуса Христа. 

 У таквим ванредним условима српском православном народу, тј. обезглављеној Српској Православној Цркви обновљен је канонски епископат рукополагањем српских епископа (2011.) од стране епископата Руске Истински Православне Цркве (Архијерејски Синод којим председава Његово Високопреосвештенство Архиепископ Тихон Омски и Сибирски), који води Апостолско прејемство и Духовно наслеђе Руске Православне Заграничне Цркве и Руске Катакомбне Цркве, а ове од Руске Православне Цркве пре Бољшевичке револуције.

 Српска Истински Православна Црква исповеда духовно и еклисиолошко јединство са исповедницима Православља руских катакомби, руског заграничја, и борцима за очување предањског отачког календара Грчке и Румуније. 

 Српска Истински Православна Црква делује у веома скромним и илегалним условима, прогоњена од екуменистичке Београдске патријаршије која је у живој спрези са безбожним прејемницима авнојевске републике, демокрaтско-либералним антихришћанским и антисрпским властима. 

 Српска Истински Православна Црква тренутно има два епископа: Преосвећеног владику Акакија Утешитељевског и Преосвећеног владику Нектарија Шумадијског. У састав СИПЦ улазе неколико манастира и парохија са монаштвом и свештенослужитељима широм Србије, од Фрушке Горе и Београда преко Кучајских планина, Равне Горе и Ниша. 

 Српска Истински Православна Црква у својим манастирима и парохијама врши редовна богослужења. Поред Светих Литургија и свакодневних богослужења, њени свештенослужитељи врше све Свете Тајне Православне Цркве потребне за спасење верног народа, сва молитвословља и свештенодејства, као и чинове уобичајене за Светосавље попут резања славског колача, паљења Бадњака итс. и то без (тако скандалозне појаве у екуменистичкој Београдској патријаршији) обавезне новчане надокнаде и одређених тарифа.

 Српска Истински Православна Црква је верна наслеђу светородне лозе Немањића. Она верује да је Богом установљена власт Православно Самодржавље (Аутократија). Тугује због тога што смо изгубили Богом дато нам Самодржавље и моли се Господу за његово обновљење. Самодржавље може бити успостављено само покајањем српског народа и његовим повратком у Истинску Цркву, јер у лажној цркви не може бити ни покајања, ни обнове Православног Самодржавља. Српска Краљевина, која би била установљена са „благословом“ цркве лукавих, у самом темељу имала би лукавство. Таква краљевина свакако не би била Богу угодна.

Пријавите се на: Постови (Atom)