АРХИПАСТИРСКА ПОСЛАНИЦА
АКАКИЈЕ,
милошћу Божијом
истински-православни епископ
Ресавско-шумадијски
Клиру, монаштву и свој верној деци Српске ИПЦ
У вези са новонасталом ситуацијом у Србији, поводом природне и канонске обнове независног епископата Српске ИПЦ, као и неканонског мешања Грчке Цркве на историјском канонском простору јурисдикције Српске Цркве, сматрам за свој архипастирски дуг да одлучно подигнем глас против следећих дела јерархије Грчке ИПЦ:
1. Противзаконито, неканонско мешање грчких епископа у црквена дела која су од историјског значаја за Српску Цркву и њено обнављање у светлу Истинског Православља, а све ради амбициозних претензија да се Српска Црква доведе у потпуну потчињеност Грчкој Цркви.
2. Дугогодишње смућивање српских клирика и пастве злоупотребом епископског ауторитета, што је проузроковало трагичну поделу међу истинским православним хришћанима Србије.
3. Неосновано и грешно проглашавање верних чеда Српске ИПЦ расколницима од стране Синода Цркве ИПХ Грчке. Овакво неправедно и крајње злонамерно карактерисање, које служи у сврхе застрашивања неупућених верника Српске ИПЦ, има за циљ само једно – покушај да се поврати пољуљана узурпаторска власт Грчке Цркве на историјској територији помесне Светосавске Српске Цркве.
У жељи да предупредим погубне последице оваквих безаконих активности грчких епископа, који неуморно покушавају да заузму историјску област Српске Цркве изговарајући се првобитном помоћи коју су пружили верном монаштву и народу у Србији, подсећам на следећа канонска правила која су својим поступцима прекршили:
ТРЕЋИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР
Правило 8.
"Да никакав од најбогољубазнијих епископа не заузимље другу епархију, која није била одавна и од самога почетка под његовом или његових предшественика руком; а ако је који заузео другу епархију и насилно је себи присвојио, нека је поврати, да се не вријеђају правила отаца, да се под изликом свештене службе не поткрађује гордост свјетске власти, и да нерасудно не изгубимо по мало ону слободу, коју нам је даровао својом крвљу Господ наш Исус Христос, ослободилац свију људи".
Првобитна помоћ Цркве ИПХ Грчке пружена нама, верним чедима обудовеле Српске Светосавске Цркве у веома сложеним околностима у којима смо се у самом почетку налазили, подразумевала је и привремену административну управу грчких епископа над Српском Црквом која је, како данас јасно видимо, злоупотребљена.
Појам привремене административне управе подразумева брзо успостављање законске епископске власти дотичне црквене области која се нашла у стању удове цркве (цркве која је услед неких околности остала без свог законског епископата).
Свештени канони о датом питању говоре следеће:
ОСМИ ПОМЕСНИ САБОР КАРТАГИНСКИ
Правило 74.
О томе, да епископ који је постављен за привременог управитеља једне удове цркве, не смије заузимати пријесто те цркве.
"Исто се тако установљује, да никаквоме епископу не буде допуштено заузимати онај престо, при коме је за привременог управитеља стављен, под изговором или старања о народу или какве поникле распре, него мора настојати, да за годину дана нарочитога му епископа стави; а ако противу овога поступи, пошто година истече, нека се други управитељ изабере".
(Ап. 36, IV вас. 25, Трул. 35).
ТУМАЧЕЊЕ
Удовом црквом управљао је уопће клир дотичне цркве, док се не би нови епископ поставио (Ап. 36, IV вас. 25, Трул. 35). Али ако би се показало, да у некој удовој цркви клир није кадар да добри ред уздржи, или да се у народу јављају странке у погледу кандидата за епископску катедру, те немири услијед тога владају, тада је митрополит слао у ту удову цркву ког оближњег епископа, да привремену управу том црквом преузме и да ред и мир у њој уздржава док се стални епископ не постави. Оваквог епископа, коме би привремено управа у некој удовој цркви била повјерена, правило ово зове меситис. Али догађало се да су ти епископи, који су имали да љубав међу народом уздржавају и да поспјеше избор новог епископа, сами ради својих личних интереса подупирали неред и свађе потхрањивали само ради тога, да би дуже црква без свог сталног епископа била, те да би и они дуже могли да службу управитеља ту врше. Да се таквој злоупотреби на пут стане, картагенски оци забрањују да један епископ остане управитељем неке удове цркве више од годину дана, и ако за то време он није успио уредити све што треба да нови епископ постављен буде, правило наређује да се тај епископ има уклонити од управе и нови управитељ да се изабере.
На основу овога правила ми, истински православни хришћани Србије, увидевши да се од стране привременог грчког администратора дешава баш оваква злоупотреба привремене власти која је у овом канону и његовом тумачењу наведена, затражили смо од Синода Цркве ИПХ Грчке, у сагласности са канонима, замену привременог администратора који је, користећи свој епископски ауторитет, успео да посеје семе раздора и да на такав начин осигура успех грчких претензија на потпуно преузимање власти над њима туђом црквеном територијом. Напомињемо да је исти администратор грчке привремене управе над Србијом, без обзира на наше молбе упућене Синоду о његовој замени, остао на том месту све до данас, целих 15 година. На такав начин нарушен је канон који одређује границе и овлашћења привремене административне управе. Нарушавањем овог канона ради спровођења у дело грчких претензија на управљање Српском Црквом, у Србији је утврђена подела, а канонски процес успостављана епископата за удову Српску Цркву био је блокиран. Верна чеда Српске Истински Православне Цркве нашла су се у безизлазном положају јер у оно време они нису могли да се обрате ни једној другој помесној цркви која би у својству арбитраже могла да узме учешћа у решавању овог проблема. На основу наведеног нарушења канона и стварања поделе међу српском паством, грчки привремени администратор је фактички безаконо узурпирао власт над Српском Црквом, па је уз велику злоупотребу свог епископског ауторитета наставио са смућивањем неупућеног верног народа у Србији – како тобоже свако противљење њему и остварењу његовог плана да задржи пуну контролу над Српском Црквом представља непослушност законском епископу.
Да би пред лицем васцелог православног света оправдали неправду учињену Српској удови Цркви, која се заиста налазила у врло незавидном положају, грчки Архијереји данас описују нашу борбу као непослушање законском епископу, безакоње, самовољу и раскол, третирајући и даље нашу Цркву као обични грчки егзархат, а не као сестринску Цркву која им се обратила за помоћ...
Увидевши овакво жалосно стање изазвано похлепном жељом Грчких епископа да неканонски прошире своју власт на њима туђу историјску територију Светосавске Српске Цркве, као и немогућност да се са њима постигне било какав договор који у себи не би садржао овакве њихове хегемонистичке претензије, одлучили смо да се помоћ потражи од сестринске Руске Истински Православне Цркве, канонске и законске наследнице некада славне Руске Заграничне Цркве.
Руси су Грцима одржали лекцију о томе шта значи братска љубав, и како се искрено помаже обудовелој сестринској Цркви. Колико су само грчки приступ и њихове претензије да владају Српском Црквом били страни Архијерејима Руске Истински Православне Цркве! Док су Грци по сваку цену инсистирали на потчињавању Српске Цркве себи, руска помоћ у обнови српског епископата за насушне потребе удове Српске Цркве, ни на који начин није подразумевала такво потчињавање Српске Цркве Руској. Њихова помоћ била је безусловна, у њој су се руководили чистом хришћанском љубављу, без икаквих претензија да шире своју јурисдикцију на канонско тло сестринске Цркве.
Ми и сада видимо одсуство жеље код грчких архијереја да умире и успокоје смутњу коју су проузроковали међу српским верницима. Сведоци смо чак појачавања њиховог притиска у Србији и давања непромишљених, провокативних изјава попут ове: "Архиепископ атински и целе Грчке истински је чувар трона српског првојерарха, те стога и владајући јерарх над историјским територијама Српске Цркве".
Због свега овога позивам сва верна и Богољубива чеда Српске ИПЦ да не подлежу грчким провокацијама, њиховим обећањима и привлачним паролма срачунатим на повлађивање расположењу појединаца, како би подстакли њихове страсти и искористили их ради остваривања својих циљева. Чврсто се држимо своје истинске мајке – Српске Истински Православне Цркве. И пре обраћања за помоћ Грцима ми смо били верна чеда Светосавске Српске Цркве, што смо непоколебљиво остали до данас! Позивам вас на једномислено и једнодушно уједињење против оваквих грчких безаконих претензија. Узнесимо притом ватрене молитве Господу нашем Исусу Христу, молећи од Њега милост и помоћ.
Нека вас све благослови Господ Бог, молитвама Пречисте Његове Мајке Пресвете Богородице и светога оца нашег Саве, првопрестолника Српске Цркве. Нека нам Он помогне Својом благодаћу да одолимо неправди, насиљу, манипулацијама и грчкој демагогији којом покушавају да покрију безакоње дрске узурпације црквене власти.
Ваш у Господу молитвеник и доброжелатељ
+ епископ Акакије
Манастир Нови Стјеник, Микуљски Камен
19. август / 1. септембар 2011.
Спомен Св. мученика Андреја Стратилата
