ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА 2020.

Српска Истински Православна Црква

ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА 2020.

Архијерејски Савет СИПЦ

под председавањем г. Акакија,

Епископа Утешитељевског

Свим верним чедима Светосавске Цркве

честитамо празник над празницима

светло Васкрсење Христово:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

 „Имате сада жалост, али ћу вас опет видети,

 и радоваће се срце ваше, и радост вашу

 нико неће узети од вас“ (Јован 16,22)

Празник Васкрсења Христовог, који ове године празнујемо кришом због страха од Јудејаца (Јован 20,19), празник је победе над паклом и смрћу, јер Он смрћу сатре онога који је имао моћ смрти, то јест ђавола (Јевр. 2,14).

Као што је Христос Својим силаском у ад поразио и разрушио царство пакла и подарио слободу душама које су тамо биле утамничене, тако је победио и смрт својим преславним Васкрсењем из мртвих.

Ми хришћани чувањем догмата вере (православља) и догмата владања (правоживља), тј. заповести Божијих, и причешћивањем Његовим светим тајнама, постајемо заједничари Његове победе: „Који верује у мене ако и умре, живеће“ (Јован. 11,25); „Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни и ја ћу га васкрснути у последњи дан“ (Јован. 6,54).

Зато је Пасха Христова  браћо и сестре, основа нашег живота, „разлог наше наде“ (1. Пет. 3,15), залог нашег спасења.

Узрадујмо се зато и очистивши чула своја, угледајмо Христа како блиста неприступном светлошћу васкрсења, и јасно чујмо како нам каже: “Радујте се!“. И тако Господом ободрени, без страха похитајмо спасоносним путем подвига и борбе. Без обзира на каква нас искушења ђаво бацао, ако останемо Господу верни до саме смрти, добићемо од Њега венац живота (Отк.2,10).

Не пристајмо на сарадњу са синовима ђавољим, са непријатељима Христовим, непријатељима нашег спасења. Пасха Христова нам даје најтврђу наду и непоколебиву смелост за избављење из ропства ђаволског, како у овом пролазном свету тако и у вечности.

Угледајмо се на свете мученике и исповеднике. Они су у себи осећали силу победе Христове над сатаном и слободу духа, без обзира на то што су телом били спутани. У најтежим условима, у време великих прогона, када су мученичка страдања и смрт били извесна свакодневица, они нису клонили духом. Упркос страшним искушењима, хришћански мученици су пребивали у благодатном осећају радоснотворне и укрепљујуће победе над смрћу, грехом и ђаволом – Пасхе Христове. Свесно и добровољно примали су свако страдање, прогонства и на крају мученичку смрт, али нису пристајали на компромис са злом. Остајали су до краја доследни крштењском завету одрицања од сатане и свих дела његових, свих анђела његових, и сваког служења њему и све гордости његове.

Црква не сме никада заборавити, да се она, без обзира на своју небо-земну природу, ипак налази у свету који сав у злу лежи (1. Јован 5,19) и да је свет према њој, са изузетком периода владавина благоверних царева и краљева – помазаника Божијих,  непријатељски настројен, и да користи сваку прилику да то своје непријатељство спроведе у дело. Између семена жене и змије, Сам Бог је поставио непријатељство (1 Мој. 3,15) које ће трајати до краја. Док се год Црква налази у свету подјармљеном богоборцима, не може живети у миру, дужна је непрестано ратовати против зла под знамењем часног крста.

Крст је основа хришћанства, основа Цркве, сила која побеђује свет и господаре таме овога света (Еф.6,12). Крст је пут Искупитеља, али је и пут његових следбеника: Глава Цркве и њени удови нераскидиво су међусобно повезани јединством страдања и славе, голготе и васкрсења.  

Тајна безакоња (2. Сол. 2,7) која се у наше време разоткрила нарочитом силином и у досад невиђеном обиму, не треба да смућује верна чеда Цркве, оне који верују у неосвојивост дома Божијег (Мат. 16,18). Јер грјадушчиј антихрист, са његовим малим али многобројним претечама и слугама, није страшан чедима Цркве када се она чврсто држе за неосвојиви „стуб и тврђаву истине“ (1. Тим. 3,15).

Подвале и замке слугу поднебесних властодржаца погубне су само за оне „који нису примили љубав истине да би се спасли“ (2. Сол. 2,10), јер им Бог за ово непримање „шаље силу обмане, да верују лажи“ (2. Сол. 2,11). А „они који ходе у истини“ (2. Јован 1,4), осигурани су од овог погубног пута самом Истином која у њима живи, јер по речи љубљеног ученика Христовог, „Онај који је у њима, већи је од оних који су у свету“ (1. Јован 4,4).

Положимо у срца наша реч Господњу: „Не бој се, мало стадо јер би воља Оца вашега да вам даде Царство“ (Лк.12,32), и другу реч, упућену анђелу цркве Филаделфијске: „Тебе, који мало снаге имаш, а одржао си моју реч, и ниси се одрекао имена мога... и зато што си одржао моју заповест о трпљењу, сачуваћу од часа искушења који ће доћи на васцели свет да искуша оне који живе на земљи“ (Отк. 3,8,10).

Господ нам говори да, без обзира на све прогоне антихристовског света, задржимо мир у Њему: „јер ако страдате правде раде, блажени сте. А страха се њихова не бојте, нити се плашите“ (1. Пет.3,14), јер ја победих свет“ (Јован 16,33).

Зато смо у складу са јеванђелским учењем, у нашем Саоштењу за јавност од 5. априла 2020. владине мере забране богослужења везане за највећи хришћански празник Васкрсења Христовог, као и саму власт, прогласили антихришћанским, и на основу тога, у наша богослужења смо увели молитвене јектеније за избављење српског народа од безбожних власти. Ова наша вера у васкрслог Христа даје нам снагу да не устукнемо пред нарастајућим злом и да чврсто станемо у одбрану Цркве, њене слободе и омогућавања онога што је за људе најважније, њене спасоносне улоге у свету и у нашем народу.

У овом антихристовском часу власти таме (Лук. 22,53), са непоколебивом надом у Божију помоћ, сећајући се непролазног обећања Христовог „да шта год заиштемо од Оца у име Његово, испуниће нам се“ (Јован 16,23), упућујемо васкрслом Господу усрдну молитву:

Многострадални народ наш ослободи од тешког јарма безбожних власти. Неверне ка правоверју и благочешћу обрати. Вернима даруј снаге да се клоне зла и подстакни их на чињење добра. По великој милости Твојој Господе, успостави нам престол благоверних краљева српских, помазаника Твојих, подај им мирну владавину, да и ми у тишини њиховој тих и миран живот поживимо у свакој побожности и честитости (1. Тим. 2,2).

Христос Васкрсе!

Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом

Епископ утешитељевски Акакије

Епископ шумадиски Нектарије