Српска Истински Православна Црква сматра се неодвојивим делом Српске Православне Цркве и њеним канонским наследником након што су архијереји Српске Православне Цркве отпали од православне хришћанске вере, сарадњом са безбожном комунистичком влашћу, уласком у општење са новокалендарским расколницима (и новопасхалцима), и органским чланством у Светском савету цркава, које подразумева активно учешће у екуменистичким активностима са јеретицима и другим нехришћанским религијама, огрешујући се на такав начин о Правила светих Апостола, Васељенских и Помесних Сабора и Светих Отаца. У таквим ванредним условима Српској Православној Цркви је обновљен канонски епископат рукоположењем српског епископа од стране епископата Руске Истински Православне Цркве (Архијерејски Синод којим председава Његово високопреосвештенство архиепископ Тихон Омски и Сибирски), који имају Апостолско прејемство и Духовно наслеђе Руске Православне Заграничне Цркве и Руске Православне Катакомбне Цркве, а ове од Руске Православне Цркве пре Бољшевичке револуције.
Приказивање постова са ознаком Одлуке. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Одлуке. Прикажи све постове

уторак, 28. април 2026.

ОДЛУКА СРПСКЕ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ О КАНОНИЗАЦИЈИ СВЕТИХ БЛАГОВЕРНИХ КРАЉЕВСКИХ МУЧЕНИКА КРАЉА АЛЕКСАНДРА И КРАЉИЦЕ ДРАГЕ ОБРЕНОВИЋ

 

СРПСКА ИСТИНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Свети Архијерејски Савет

Бр. 1/26

Недеља жена Мироносица, 13/16. април 2026. л. Г.

Манастир Утешитељево


ОДЛУКА О КАНОНИЗАЦИЈИ БЛАГОВЕРНИХ КРАЉЕВСКИХ МУЧЕНИКА КРАЉА АЛЕКСАНДРА И КРАЉИЦЕ ДРАГЕ ОБРЕНОВИЋ

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Благоверни миропомазани краљ Александар и његова супруга краљица Драга били су побожни и праведни краљевски владари Србије са краја 19. Века. То је било време када су револуционарна антимонархистичка а по својој суштини антихришћанска превирања увелико потресала не само велику православну царевину Русију већ и малу тек зачету нововековну православну краљевину Србију. Династија Обреновић је још од самог њеног оснивача књаза Милоша Великог неговала средњовековну, немањићко-византијску традицију хришћанских миропомазаних владара. Већ само по себи супротстављање злодуху револуције и борба за очување основних постулата хришћанске монархистичке власти било је равно подвигу исповедништва и одбрани вере.

Прочитајте више »
Ознаке:
Пријавите се на: Постови (Atom)