СРПСКА ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2024.
Архијерејски Савет СИПЦ
под председавањем г. Акакија,
Епископа Утешитељевског
Свим верним чедима Светосавске Цркве
честитамо велики и радосни празник Рођења Христовог:
МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Свак на свету има рода, има браник свој,
А ја само Тебе имам, о, Исусе мој!
Песма св. владике Николаја Велимировића
Нашем поколењу, деци која су тек закорачила у живот, омладини која хита животним путем, средњовечницима који су добар део свог живота већ прешли и старијима који се налазе на самом крају свог животног пута, Промисао Божији доделио је судбину сведока и судеоника завршног чина успостављања светске владавине таме (Лк. 22:53).
Ипак, колико год нам се владавина таме услед савремених збивања чинила никада јачом и непобедивијом, она је, подсећамо, чудесном небеском појавом, појавом једне Звезде заувек развејана. Реч је о божићној витлејемској Звезди која у време оно засија на небу више од свих звезда (Мт. 2:2,9) и чија светлост, како то у својој посланици ефесцима говори св. Игњатије Богоносац, беше неизрецива и њено јављање изазва опште изненађење, а све остале звезде заједно са сунцем и месецом, постадоше хор овој Звезди, док она зрачаше светлошћу својом изнад свих. Појава ове Звезде потресла је темеље царства таме и постала залог његовог уништења. Пробијајући густу таму (Рим. 13:12), Звезда је људском роду показала светлост истиниту (1. Јн. 2:8) спасоносну зору Сунца Правде – Христа Бога нашега (Мал. 4:2).
Ова нас небеска Путеводитељка, савршено прецизно, као некада тројицу источних мудраца, и данас води ка Витлејему, ка новорођеном Младенцу, ка Истоку с висине (Лк. 1:78), ка самој Светлости („Ја сам светлост“ - Јн. 8:12) – Спаситељу нашем Господу Исусу Христу, на крају времена коначном Победнику сваког зла, Коме душа наша непрестано тежи и непрестано Га тражи.
Она нам је потребнија више него икада, јер одгони од нас таму малодушја, а у мучним страдањима и жалосним лутањима теши нас надом, показује нам пут који у живот води, чинећи нас тако децом светлости (Еф.5:8).
Она нас доводи до пред саму витлејемску пећину, до тајне Христовог рођења – „и Логос постаде тело и настани се међу нама“ (Јн. 1:14); до сазнања и непоколебљивог уверења да је Светлост, која је очекивана још од времена Адама, коначно дошла у свет (Јн. 3:19) и да нас Његова незалазна божанска светлост која изсијава из Витлејемске пећине увек изнова теши и крепи. Та светлост нас тајанствено обасјава разгонећи језиву таму кнеза света овога (Јн. 12:31). У светлости Звезде која најављује рођење Сунца Правде, ми јасније видимо Светлост – оваплоћеног Сина Божијег („у светлости твојој видимо светлост“ – Пс. 36:10). Мислено стојећи пред пећином озарени непоколебљивом вером у Сина Божијег који се јавио да разори дела ђавоља (1. Јн. 3:8), осећамо да нас светлост рођеног од Дјеве Богомладенца радосно милује, као светлост кандила - икону.
Божићни празник је празник победе светлости над тамом, светлости која просвећује помрачене (Лк. 2:32), која светли у мрачној пустињи света овога, коју тама не може победити (Јн. 1:15). Подсећамо, да су се у раној Цркви празници Рођења и Крштења Христовог славили заједно као један празник 6. јануара под заједничким називом „Теофанија“ - Богојављење или „И Мера тон Фотон“ - Дани Светала или скраћено: „Та Фота“ - Светла.
Прослављајући Рождество Христово као најсудбоноснији и најспасоноснији догађај у историји човечанства – дан када се у свету јавила светлост истинита (Јн. 1:9) ми, ваши архипастири вас упозоравамо да светлост којом бејасмо просвећени може због непажње постати тама (Лк. 11:35) јер ако неправилно разумемо и неправилно применимо јеванђелску истину, душа наша може изгубити јасан духовни вид и то са тако ужасним последицама да можемо лаж прихватити за истину и порок за врлину, а то стога што се не руководимо Јеванђељем, већ својим жељама и страстима.
Морамо бити свесни тога да постоји опасност да се и сам сатана представи као анђео светлости (2. Кор. 11:14,15). Свети Оци, тумачи Јеванђеља, кажу да су лажни анђели светлости уствари лажни апостоли, они који носе маску апостола, али немају силу апостолску; они веома вешто истину замењују лажју; све што чине, ништа не могу стварно чинити већ се само претварају, стварају привид. А управо је то најђаволскија особина – претварање, привид, глума, представа. Зато морамо бити изузетно опрезни да под видом светлости не прихватимо таму. Чувајте се да вас ко не превари! (Мат. 24:5), упозора нас сам Господ, јер ће у последња времена многи одступити од вере слушајући духове преваре и науке демонске (Тим. 4:1).
Будимо стога веома обазриви и разборити. Проверимо какво нас то светло руководи и путеводи животом – Христово или неко друго? Каква год била та светлост, ако није Христова, она је у односу на наше вечно спасење, без обзира што има привид светлости исто што и тама, а понекад и гора од таме. Јер човек ухваћен у мраку бар стане, хода опрезније пипајући око себе и покушава да, ако је могуће, изађе на светлост. А при лажној светлости човек је опуштен, хода без заустављања, дозвољава себи свакакве слободне покрете, смело иде погрешним путевима и странпутицама, излажући се непосредним опасностима или још горе, уверен у исправност свог намерења одлази тамо одакле нема повратка.
Није ли то исто што се дешава многим мудрацима који, уздајући се гордељиво у своју светску мудрост, занемарују Христову светлост? То су они за које је Писмо рекло да више заволеше таму неголи светлост. А зашто? Јер су њихова дела зла (Јн. 3:19); Њих Писмо назива „онима који пропадају“. А зашто? Јер не примише љубав истине да би се спасли и зато им је Бог послао силу обмане да верују лажи (2. Сол. 2:10,11). Ово последње је најизраженија особеност нашег времена: Богом послата (допуштена) „сила обмане“ и „веровање у лаж“.
Ови зли људи и опсенари напредоваће од зла на горе, варајући и варајући се (Тим. 3:13). Начин њиховог размишљања, њихово разумевање и знање самообмана су и демонска прелест. А где их води такво њихово преузношење и куда иду они који их прате? У такав понор безумља и изопачености на кога само један поглед срце испуњава страхом и трепетом.
Чувајте се, браћо, лажне светлости која се, како у почетку рекосмо, у наше време нарочито несметано шири заслепљујући очи многима. Запамтите да је само Христос наша истинита Светлост, која обасјава сваког човека који долази у свет (Јн. 1:9); Христос је једино и непогрешиво мерило разликовања добра и зла (Јев. 5:14). Овог става морамо се непоколебљиво држати без и најмањег компромиса са Истином, јер је речено: нико не може два господара служити; јер ће једнога мрзити, а другога љубити (Мат. 6:24).
Ако је у време хришћанских држава – катехона (оних који задржавају долазак Антихриста), под којим подразумевамо период од владавине светог императора Константина Великог (337) до владавине светог императора Николаја Романова (1917), у свету постојало добро коме су се хришћани могли приклонити, данас га више нема. Тај период не треба гледати само као на период уређења државе и друштва на хришћанским начелима, него и у црквеном контексту пошто је Апостолска Црква светих седам васељенских сабора током тог периода успевала да у васељенском монолитном формату сачува веру и канонски поредак. На супрот томе, после бољшевичке револуције у оба сегмента, светском и црквеном, то више није случај. На место хришћанских држава – монархија дошле су секуларне безбожне републике, а уместо васељенске цркве чуварке православног исповедања вере имамо сергијанско – екуменистичке јерархије огрезле у апостасију духа овога времена које глуме изглед побожности а силе њезине су се одрекли (2. Тим. 3:5).
Због свега овога речи Писма да свет сав у злу лежи (1. Јн. 5:19) данас су се у свој силини актуелизовале. Свет у себи више не поседује ни најмањи одбљесак светлости Христове. Он нам данас нуди само огољену таму и лажну светлост. Он више није дуалистички, састављен из добра и зла, у коме постоји могућност опредељења за једно или друго. Не, он сав у злу лежи (1. Јн. 5:19)! Све наведене савремене противоположности само су привидне, иза њих стоји једна скривена доминанта која их контролише и координира: Капитализам и социјализам; глобализам и суверенизам; Запад и Исток; САД и СССР - РФ; демократија и ауторитаризам; либерализам и традиционализам, НАТО и БРИКС, Украјина и Руска Федерација, власт и опозиција... и тако у недоглед.
Идентичну ситуацију видимо и у светском православљу где су, под једним кровом апостасије сергијанизма и антихристове јереси екуменизма, сви међусобно у евхаристијском општењу као једна недељива црква, једна органска целина али са дуалистичким привидом антитеза: Екуменисти и „антиекуменисти“ – борци изнутра; новообредци (отворене двери) и старообредци (затворене двери); папофили (за долазак римског Папе) и папофоби (против доласка римског Папе); Цариградска патријаршија и Московска патријаршија, што представља лажни утисак, да тамо, супротно јеванђелском учењу, поред мрака још увеки има и светла, јер је речено: јер шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има светлост с тамом? (2. Кор. 6:14).
Оба ова начела дају само привид својих унутрашњих антипода, док у стварности постоје само огољена тама и лажна светлост - лице и наличје једне те исте медаље „тајне безакоња“ (2. Сол. 2:7) којим руководи светско јеврејство које навелико остварује своју од сатане дату му мисију зацарења јеврејског Мешијаха Антихриста.
Само Истински Православна Црква која се уклонила и суштински измакла (Отк. 12:14) утицају екуменизма и сергијанизма, тим главним оруђима остварења сложеног процеса глобалног прихватања Антихриста као светског деификованог владара, може бити на висини задатка цркве есхатолошко – апокалиптичног периода. Блажени Аверкије Џорданвилски околности у којима се истинска црква нашла у свету повезује са Филаделфијском црквом из Откровења, то јест, са претпоследњим периодом Христове Цркве, када она због своје малобројности и нелегалног статуса у односу на државу „има мало снаге“ али чврсто држи реч Христове истине и није се одрекла Имена Његовог (Отк. 3:8).
Зато пазите, да пре него своје поверење поклоните било каквим ауторитетима црквеним или световним, испитате да ли су они деца светлости (Еф. 5:8) или синови таме (1. Сол. 5:5), деца Божија или деца ђавоља (1. Јн. 3:10). Или како каже Напрсник Христов: Не верујте сваком духу него испитујте духове јесу ли од Бога, јер су многи лажни пророци изашли у свет (1. Јн. 4:1). Ако није Христов, ко год да је, зачепите пред њим своје уши и своје срце и клоните их се (Рим. 16:17). Јер, као што је у чулном свету једно Сунце и нема друге светлости осим њега, тако је и у духовном свету једно истинито и животворно светило – Господ и Спаситељ наш Исус Христос, Њему нека је слава, сада и увек и у векове векова. Амин.
У тој божанској радости, желимо свим верним чедима Светосавске Српске Цркве и свима клирицима, монаштву и верном народу које се налазе под нашим архијерејским омофором, срећну наступајућу 2025. годину, са вером и надом да ће бити благословена, да ће донети духовни препород свакој људској души. Овај духовни препород могућ је само кроз истинско покајање и саборно учешће свих нас у тајни Тела Христовог, у Коме дејствује Дух Свети – Дух Истине и Љубави, а ово спасоносно благодатно дејство Утешитеља могуће је само кроз Истинску Православну Цркву. Нека рођени од Дјеве Господ зато благослови нашу свештену борбу за препород и напредак Истинске Отачаствене Цркве, која се попут витлејемског Богомладенца нашла у смиреним јаслама катакомбног служења Богу и српском народу.
Нека нашем христоименитом и многострадалном народу српском Господ још подари и мудрост и снагу да се уз Њега и са Њиме избори за победу над слугама Антихриста.
Са таквим молитвеним жељама, призивајући благослов Божји на све вас, још једном вас поздрављамо светосавским Божићним поздравом:
Мир Божији – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Утешитељево, о Божићу 2024. Године
Ваши молитвеници пред Витлејемским Богомладенцем,
+Епископ утешитељевски АКАКИЈЕ
+Епископ шумадијски НЕКТАРИЈЕ
